Da li zavidite majkama čija deca rado grickaju svežu šargarepu dok vaš mališan grabi čokoladice, perece i čips?
Roditelji su uzor kada se radi o bilo kom obliku ponašanja, tako da se podrazumeva da roditelji treba da budu ti koji koriste zdravu hranu i imaju redovne obroke, za kuhinjskim stolom, ne usput.
Mnoga deca koja su “problematična” sa hranom će se smiriti ukoliko im je dozvoljeno da sede kod mame ili tate u krilu i jedu iz njihovih tanjira. Beba će često zgrabiti hranu iz mamine ruke a mali dečaci obožavaju da jedu hranu za odrasle, onu koju jede tata, ističu dečiji psiholozi.
Kontrolišite lanac snabdevanja
Mnogo važnije od jednog zdravog obroka je da vaša kuća bude odraz odluke da se zdravo hranite. „Daleko od očiju daleko od srca“ je odlična strategija. Preporuka lekara je da kuhinju ispunite zdravim namirnicama, a da slatkiše kupujete samo povremeno. Mnogo je lakše izabrati zdravu hranu ukoliko niste okruženi slatkišima ili nekom drugom brzom hranom. Iskreno, koje će to dete odabrati jogurt kada zna da u fioci ima puno bombona ili čokoladica? Nema puno takvih. A ista stvar je i sa odraslima!
Ukoliko u kući imate brze hrane ili slatkiša, uvek morate naglašavati “ne može” ili “samo jedan”. Ukoliko “lagerujete” zdravu hranu, kada vas dete pita da li ima nešto da se pojede, uvek mu možete reći da da nema slatkiša ali da može da izabere nešto iz frižidera (zdrav jogurt) ili iz fioke (bademe ili lešnike). Zapamtite, dete će jesti, ili bolje reći grickati, šta god da mu date – zdravo ili ne. Nema deteta (ili odraslog čoveka) koji će se izgladnjivati ukoliko ima nešto da se jede.
DOZVOLITE MOGUĆNOST IZBORA
Dete voli da zna da ima udela u odluci šta će jesti. To pokazuje da poštujete šta ono voli ili ne. Naravno da možete odrediti vreme kada će imati glavne obroke i užine ali mu tada dozvolite da ono bira. Međutim, i tada može doći do problema. Kako ne biste detetu u potpunosti prepustili odluku, ponudite mu alternativu – da bira između sličnih namirnica. Umesto da ga samo pitate koje povrće želi za večeru ponudite mu da bira između spanaća i brokolija. Ili ga pitajte da li želi jabuku ili bananu.
Ukoliko ste već ispunili kuću zdravom hranom onda će taj izbor biti ograničen samo na dve-tri zdrave namirnice, a ne na izbor između voća i grickalica, npr, jabuke i čipsa.
Ovo sve ne znači da dete samo treba da jede zdravu hranu. U nekom trenutku biće izloženo “džank” hrani i vi to nećete moći da kontrolišete. Treba da zna koliko da pojede kako se ne bi prejelo kada se konačno dokopa slatkiša. Umerenost je ključ svega.
POČNITE NA VREME
Ljubav prema određenoj vrsti hrane, između ostalog i prema zdravoj hrani, formira se jako rano, dok je dete još uvek beba. Kada uvodite čvrstu hranu potrebno je da bebi dajete raznovrsne namirnice i ukuse. Vaše insistiranje na raznovrsnosti će pozitivno uticati na kasnije prihvatanje zdrave hrane.
Čim detetu počnete da uvodite nove namirnice, može se dogoditi da pokaže da mu se nešto dopada ili ne. Ovo se, naravno, menja tokom vremena, isto kao što se afiniteti odraslih prema određenim vrstama hrane menjaju sa godinama. Ukoliko vaše dete ne želi da jede brokoli, pokušajte da mu ga ponudite nekoliko puta. Ne odustajte posle samo jednog pokušaja.
ODUSTANITE OD STAVA “PRAZAN TANJIR”
Roditelji koji insistiraju da deca pojedu sve iz tanjira u stvari ih uče da se prejedaju. „Razvijanje svesti o zdravoj ishrani podrazumeva da slušamo svoje telo – da jedemo kada smo gladni i da prestanemo kada osetimo da smo siti. Kada se deci kaže da pojedu sve što im je servirano, direktno im se govori da ne slušaju svoje telo,” objašnjavaju lekari.
Deca, naravno, mogu da kažu da su sita i kada nisu, kada im je servirano nešto što im se ne dopada. Roditelji treba da proniknu njihove namere i da budu svesni šta dete želi da postigne. Najbolje je da vaš odgovor bude: „U redu, ako si sit, ne moraš da jedeš više. Ostavićemo ovo sa strane, reci mi kada ogladniš pa ću ti ponovo podgrejati.” Davanje zamenske hrane kada dete nije završilo obrok – grickalica ili neke druge hrane koja mu se više dopada – samo će ga ohrabriti da ne jede ono što mu je pripremljeno.
Ako ste zabrinuti da vaše dete ne jede dovoljno, setite se i da je njegov želudac mali. Deca bi trebalo da imaju pet ili šest manjih obroka, pravilno raspoređenih u toku dana. Takođe, treba da sadrže sve važne namirnice – proteine, mlečne proizvode, ugljene hidrate, voće i povrće – naravno, ne sve odjednom. Nemojte dozvoliti grickalice neposredno pre obroka i budite pažljivi sa tečnostima koje mogu zavarati mali želudac i pružiti lažni osećaj sitosti koji će sprečiti dete da jede “pravu” hranu.
IGNORIŠITE “DEČIJI MENI”
Ukoliko jedete van kuće često (tri ili više puta sedmično), onda bi takav obrok trebalo smatrati istim kao kada jedete u kući. Zapitajte se šta biste spremali da jedete kod kuće i pokušajte da poručite nešto slično i u restoranu.
Takođe, u restoranima ne morate poručivati dečiji meni. Predložite detetu da poruči hranu za odrasle, a onda zamolite za pola porcije. Tako će dete biti zadovoljno jer jede isto što i mama i tata, a takva hrana može biti zdravija. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti, birajte restorane u kojima moćete poručiti zdravu hranu – od pomoći nije ukoliko sednete u restoran u kome se služe samo pomfrit, burger i milkšejkovi.
Ukoliko ipak ne jedete često van kuće, i to je za dete doživljaj, dozvolite mu da ono bira restoran i da poruči šta god ono voli.
RAZVIJTE STRATEGIJU KONZUMIRANJA SLATKIŠA
Slatkiši i druge poslastice su deo svakodnevnice i pre ili kasnije, dete će se susresti sa njima. Ukoliko deci branite da ih jedu, ona će ih uvek želeti više i više. Umerenost, a ne potpuno lišavanje, je najbolja strategija.
Ako dete pravilno napreduje, i dobija na težini kao što je i predviđeno, onda je verovatno ishrana u redu.
Koliko često bi trebalo da detetu dajete slatkiše iili grickalice zavisi od njihove količine. Ako dete jede ogromne količine sladoleda više od 3 dana u sedmici, ili svaki dan “smaže” čokoladu, onda je to znak za uzbunu. Ako se radi o manjim čokoladicama, na primer 3 puta nedeljno, onda je to više nego prihvatljivo. I ono najvažnije – nikada ne nagrađujte svoje dete jer je pojelo nešto što ste mu spremili, i nikada hrana nikada ne bude nagrada za dobro ponašanje, upozoravaju lekari.
NAPRAVITE OD OBROKA UŽIVANJE
Na internetu se mogu naći fotografije maštovitih kuvara i roditelja koji pripremaju “dečije” tanjiriće sa hranom rapoređenom u obliku ptica, mostova, automobila… I to sve uz pomoć zdrave hrane. Potrudite se i ulepšajte obrok svom mališanu.
Takođe, probirljivcima i atmosfera za stolom može pomoći da pojedu više ili da jedu hranu koju ste im servirali. Neka teme o kojima pričate budu lagane i vesele, i ono što je najvažnije – deca će uvek raditi ono što vide od vas, mnogo češće nego ono što ste im rekli da uradite. Pokažite im da uživate u zdravoj hrani i objašnjavajte sve dobre posledice pravilne ishrane.
Možete povesti svoje dete na pijacu kako biste zajedno odabrali namirnice koje ćete pripremati. A onda ga unapredite u asistenta u kuhinji i poverite mu neke jednostavnije zadatke – i dečaci i devojčice će uživati pomažući vam.
Budite dosledni, ali nemojte od hrane, iako je jako važna, praviti dramu i stvarati pritisak. Prirodna reakcija svakoga, pa i dece, na to su otpor i bunt. Počnite na vreme, objasnite i pokažite mališanima da je zdrava ishrana ključ zdravog života, i rezultati neće izostati. Imaćete zdravo dete sa zdravim navikama.
Redakcija Rastemo zajedno.
