“Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Ostala bih u krevetu kada sam bila bolesna, umesto da mislim da će se svet srušiti ako tog dana nisam išla na posao.Zapalila bih ružičastu sveću isklesanu u obliku cveta pre nego što bi se istopila za čuvanje.Pričala bih manje, a više slušala.
(више…)
Sin: Tata, mogu li da te pitam nešto?
Otac: Naravno. Šta je bilo?
Sin: Tata, koliko zarađuješ na sat?
Otac: To se tebe ne tiče. Zašto pitaš?Sin: Samo hoću da znam. Molim te reci mi koliko zarađuješ na sat?
Otac: Ako baš moraš da znaš, 200 din.
Sin: Aha…
Sin: Tata možeš li da mi pozajmiš 100 din? (више…)
Ako čitate ovo pismo – znači da sam vam već stigla. Sada ću početi da gunđam jer imam o čemu. Imam poprilično godina, ni sama se ne sećam koliko. Verovatno sam postojala oduvek. Svi govore: „Sreća, sreća…“ Jure u potrazi za mnom, traže, maštaju o meni. A ja se nigde nisam ni skrivala. Uvek sam pored, i samo čekam da me primete. Ali, kako će me primetiti, ako većina ni ne zna kako izgledam? (више…)
Jedan bogati čovek zatraži od starog učitelja da mu sina odvikne od loših navika.
Učitelj povede mladića u šetnju po vrtu. Zaustavi se na jednom mestu i zatraži od mladića da iščupa malu biljku što je rasla nedaleko od mesta na kojem su stajali. (више…)
