Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati.
Adekvatna ishrana je dobra prevencija za nutritivne probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako vi nemate dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju vaša deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete obeduje imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i neće da jede kad dođe kući. Ako se žalite na to u njegovom prisustvu, skretanje pažnje na njegovo odbijanje samo će potencirati takvo ponašanje.
UŽIVANJE SA PORODICOM
Ako vaš mališa uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, on će naučiti socijalni aspekt ishrane: ušešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti. I, uglavnom će slediti vaš primer. U danima kad je dete umorno, ili suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak, najbolje je da ga nahranite ranije. Dajte mu obrok odvojeno, ili napravite malu užinu pre nego što stigne ručak.
U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Poštujte te promene, sačekajte vreme kad je dete gladnije, i onda mu ponudite hranu. Apetit mlađih predškolaca pojačava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni. Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo (ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati ponašanje deteta za stolom. Mnogi mališani ostavljaju hranu koja im je prvi put ponuđena. Nemojte se zbog toga brinuti, ponudite je sledećeg dana. Deca kao i odrasli neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).
HRANU NE TREBA FORSIRATI
Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu. Nemojte misliti da time kažnjavate dete, jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje, uradite lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
ČEŠĆI, A MANJI OBROCI
U uzrastu od dve godine vaš mališan je dovoljno dobro razvio motorne veštine da se hrani bez pomoći i treba mu dozvoliti da to i radi. Od tada, pa nadalje, njegova ishrana će se pretežno sastojati od čvrste hrane. Može se početi sa davanjem obranog mleka a dnevni jelovnik bi trebalo da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između).
Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su, na primer, vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, možete pratiti neka generalna uputstva da biste znali da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.
RAZNOVRSNA HRANA
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog zdravlja. Zato mu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica:
– hleb, žitarice, pirinač, pasta
– povrće
– voće
– mleko, jogurt,sir
– meso, riba, jaja, mahunarke
Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različitu ulogu u organizmu.
Proteini su potrebni za rast. Potrebe za proteinima se uglavnom mogu zadovoljiti iz namirnica kao što su mleko, meso, ribe, jaja, sir.
Kalcijum je potreban za formiranje kostiju i zuba. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.
Gvožđe je važan mineral koga ima u mesu, ribi, jajima, tamnom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama. Nedostatak gvožđa je problem jednog broja mlađe predškolske dece. Slabo napredovanje, smanjen apetit, slabost i slaba koncentracija mogu biti znak deficita gvožđa. Servirajte hranu bogatu gvožđem sa hranom bogatom vitaminom C, koji povećava absorpciju gvožđa. Citrusno voće i tamno zeleno i žuto povrće su dobar izvor vitamina C i A.
Voda je potrebna za regulaciju funkcija dečjeg organizma. Procentualno, dečji organizam sadrži znatno više vode od odraslih i može brže da dehidrira, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.
Masti su neophodni nutrijenti u dečjoj ishrani. One obezbeđuju dodatne kalorije i potrebne nutrijente za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba. Takođe, važan je tip masti koji se koristi. Zasićene masti iz mesa i mlečnih proizvoda podižu nivo holesterola više od nezasićenih masti, kakve su u maslinovom ulju. Zato udeo nezasićenih masti u dnevnom obroku treba da iznosi 10%.
Dete od dve godine može da:
– definiše šta voli, a šta ne voli može biti veoma zahtevno
– apetit opada jer se rast usporava
– odugovlači sa jelom
– voli da pomaže u kuhinji
– drži čašui šolju jednom rukom
– kašiku stavlja ravno u usta
– bolje žvaće hranu.
Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće. Naravno, obrok je bolje završiti voćem nego slatkišima pa detetu treba ponuditi atraktivno serviranu voćnu salatu. Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (npr. sladoled, sutlijaš), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. I u čokoladi ima dobrih sastojaka – gvožđe, magnezijum, kalcijum (mlečna). Takođe, ona je okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.
Dete od tri godine je spremno da:
– se pravilno služi viljuškomi kašikom
– traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše)
– može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana
– uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog
– voli da se igra spremanja hranei serviranja
– poboljšan mu je apetiti interesovanje za hranu
DECA VOLE UŽINE
Posle navršene dve godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je malom detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.
NIKADA NE INSISTIRATI DA SE SVE POJEDE
Ne budite ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.
Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini. Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa se nemojte brinuti ako vaše dete ne jede onoliko koliko vi očekujete.
Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje. Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.
Sa navršene četiri godine predškolsko dete:
– za vreme obroka voli da priča
– može da jede tvrdu hranu
– više voli obojenu, atraktivnu hranu
– voli odvojenu hranu na tanjiru
– koristi viljuškui nož
– apetit postepeno raste
SAVETI
– Detetu ponudite raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voćai povrća).
– Odaberite ishranu sa manje slatkišai soli.
– Servirajte namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno zeleno povrće).
– Servirajte sveže voće kao desert.
– Uvek koristite mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristite mleveno juneće meso, ribu.
– Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.
– Uravnotežite hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.
– Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju. a.
– Uključite dete u spremanje hrane.
– Kombinujte hranu različite bojei strukture, to će povećati njegov interes.
– Tolerišite dečje manire za stolom. Pokažite svoje dobre manire, dete će učiti od vas.
– Prilagodite ambijent obroku: odaberite odgovarajuću stolicu, pribor za jelo. Sprovedite rutinu pranja ruku prei posle obroka. Ne očekujte da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.
– Servirajte obrok dosledno. Planirajte obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili iritirano. Ne galamite ako obrok ostane netaknut.
– Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu ovog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenjei u najboljim su kombinacijama.
Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar -nutricionista.
