Deca danas ne mogu da trče brzo kao što su mogli njihovi roditelji kada su bili mladi, rezultat je globalne studije.
Današnja deca predstavljaju najsedentarniju generaciju u istoriji čovečanstva. Istraživači su analizirali podatke iz poslednjih 46 godina, uključujući 25 miliona dece iz 28 zemalja.
Prosečno dete danas može da pretrči 1,5 km 90 sekundi sporije nego što su to činili njegovi preci, pre 30 godina. Svake decenije, deca su bila sporija za 5% u rasponu od 9-17 godina, a sve zbog gojaznosti.
Dr Grant Tomkinson sa Univerziteta u Australiji kaže: „Od 30-60 posto manja izdržljivost uzrokovana je porastom masnog tkiva“.
Najviše problema imaju zapadne zemlje, ali i neki delovi Azije kao što su Južna Koreja, kopneni deo Kine i Hongkong.
Tomkinson misli da je neophodno inspirisati i ohrabriti decu da se bave fizičkom aktivnošću, jer akose njom ne bave, zdravstvene posledice mogu biti strašne. „Ukoliko je čovek već u mladosti u lošoj kondiciji, veće su šanse da će kasnije patiti od srčanih bolesti“, dodaje dr Tomkinson.
Da bi ostali zdravi, deci i mladima je potrebno makar sat fizičke aktivnosti dnevno – šetnje ili vožnje bicikla do škole, trčanja na igralištu, ali baš svakog dana.
„Važan je i način vežbe“, dodaje dr Majkl Gvic iz Američkog udruženja za brigu o srcu: „Vežbanje vas mora oznojiti.“ Odlazak u teretanu ili učestvovanje u školskim timovima možda neće biti dovoljno, ukoliko se inače ne krećete mnogo.
„Fizička neaktivnost u detinjstvu dovodi do ozbiljnih srčanih problema u kasnijem životu“, saglasan je Kristofer Alen iz Britanske fondacije koja se bavi srčanim bolestima.
„Fizička aktivnost može smanjiti rizik od srčanih bolesti, a podsticanjem dece da se bave sportom štitimo njihovo srce kada odrastu. Roditelji i škola mogu pomoći u nameri da deca barem 60 minuta dnevno budu fizički aktivna.“
