Kako izabrati pravu aktivnost za dete? Koji uzrast ja najbolji za prve sportske korake? Kako prepoznati da li je dete talentovano? Pročitajte mišljenje stručnjaka…
Poslednjih godina se dosta polemike vodi oko toga na koji sport upisati dete. Već od najranijeg uzrasta mališana, roditelji razmišljaju o aktivnostima na koje će ga upisati, a neretko prave i dugoročne planove o tome da će biti veliki fudbaler, teniser ili balerina, sve na osnovu sopstvene procene detetovog dara. Iz tog razloga, često „guraju“ decu u sportove za koje su oni sami zainteresovani, a koji mališane preterano ne zanimaju. Zdravstveni i razvojni aspekt ove priče je daleko važniji, pa je zato neophodno da se pre upisa deteta na bilo koju fizičku aktivnost konsultujete sa stručnjacima koji su kompetentni za to, od kojih možete da dobijete adekvatan savet.
Mi smo ovom prilikom zakucali na vrata Školice za sport Pokret za okret, i od njenog osnivača Milana Kojića, magistra kineziterapije sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, i mastera sportske medicine sa fizikoterapijom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobili prave odgovore. U Školici se radi uz potpunu posvećenost deci, njihov razvoj se prati i procenjuje, a ekipa koja je angažovana u radu sa mališanima, konstantno prati i izučava nove trendove kada je u pitanju njihov fizički razvoj.
Od kog uzrasta je preporučljivo da se deca bave sportom?
– Individualna je stvar kada uključiti dete u sportske aktivnosti, a to zavisi od više faktora. Među prvim su potrebe deteta, stručnost realizatora programa, tip i kvalitet programa sportske aktivnosti, emotivna zrelost deteta, njegove sklonosti, prethodno motoričko iskustvo…
Ipak, ako se dete pravilno razvija, poželjno ga je upisati u program sportskih aktivnosti sa četiri godine. Većina dece tog uzrasta je u stanju da ga samostalno prati i pohađa, a danas je važno da se što pre uključe u stručno vođen sportski program. Ukoliko biste želeli da mališana pre četvrte godine upišete u neki program, najefikasniji bi bili programi roditelj-dete, uz stručno vođenje sportskog časa.
Koji sportovi se, u tom smislu, preporučuju za najraniji uzrast?
– Veoma je važno znati da nijedan sport pojedinačno nije dobar za decu u predškolskom i mlađem školskom uzrastu, jer podrazumeva jednoličnu strukturu pokreta i kretanja, koja nije dobra za pravilan telesni razvoj mališana. Savet +
Naš savet je da se dobro raspitate kada bilo gde upisujete svoje dete, da se zainteresujete za konkretan program i aktivnosti, da upoznate one koji će se baviti vašim detetom, da saznate kakve su im kvalifikacije i prethodno iskustvo u radu. Već se mnogo priča o tome da današnja deca ne znaju na pravi način da se kreću, da su im slabije razvijene motoričke sposobnosti, da su im svojstvene mnoge mišićne slabosti zbog kojih imaju veliki broj posturalnih poremećaja (loših držanja tela). Kako bismo na najbolji način roditelje uputili u dečji sport, u Školici često kažemo: „Mi se kroz pokrete, kretanje i sportske aktivnosti bavimo decom, da bi se ona kada stasaju i porastu bavila sportom“.
Dakle, trebalo bi da se do dvanaeste godine deca bave sportom kako bi naučila pravilno da se kreću, da bi razvila svoje sposobnosti, i da bi se pravilno telesno razvijala. Iz svih ovih razloga, koncepcija modela školice sporta je najbolja.
Ko treba da bira sport za dete?
– Besmisleno je pitati decu do desete godine kojim bi sportom želela da se bave, jer često i ne poznaju sportove, nemaju lično iskustvo, tako da ne mogu da imaju svoje afinitete. Ako dete sâmo bira sport, to uglavnom čini na osnovu mišljenja drugih, kao i popularnosti sporta.
Da li su bazični sportovi – atletika, gimnastika i plivanje zaista najbolji za dete u razvoju? Do koje godine se preporučuju baš oni?
– Ako se ipak opredelite za neki „konkretan“ sport u predškolskom i mlađem školskom uzrastu deteta, najbolje je da to budu bazični sportovi kao što su gimnastika, atletika i plivanje, ali i borilačke veštine. Oni ne bi trebalo da imaju štetne efekte – u smislu pravilnog telesnog razvoja, već treba da ga podstiču, ukoliko taj program vode profesori fizičkog vaspitanja, odnosno sportski pedagozi. Tim sportovima deca mogu da se bave dokle god žele, naročito kada su u pitanju gimnastika i atletika.
Ali, mi bismo skrenuli pažnju da plivanje i borilačke veštine često nisu pojedinačno sami po sebi dovoljni – ako razmišljamo o pravilnom telesnom i razvoju motoričkih sposobnosti kod dece, što je jedino ispravno za najmlađi uzrast. Pored plivanja i borilačkih veština, deca bi do dvanaeste godine trebalo da se bave i sportovima u kojima je zastupljeno trčanje, skokovi i drugi oblici kretanja, tako da nas to opet vraća na gimnastiku i atletiku.
Kada je dobro početi sa sportovima kao što su fudbal, košarka, tenis, odbojka?
– Ukoliko smo deci omogućili da se od ranog detinjstva kreću i bave sportom, ukoliko su naučila da trče, skaču, kreću se na različite načine i znaju da plivaju, ukoliko smo im omogućili pravilan telesni razvoj, odnosno nemaju loše držanje – može biti primereno upisati ih na pomenute sportove.
U tom slučaju, za postizanje vrhunskog sportskog rezultata je dovoljno da decu sa devet godina upišete na ove sportove, kada su ona objektivno i stasala i dorasla da se bave njima, mada specijalizovani trening ne bi morao da počne pre dvanaeste godine. Moram da ponovim da je pravilan telesni razvoj primarni zadatak kada su u pitanju deca u razvoju, a to navedeni sportovi ne mogu da im pruže, niti mogu da razviju njihove motoričke sposobnosti do mogućih granica.
Da li se i u kom uzrastu deci preporučuje da počnu sa skijanjem? Da li to važi i za snoubord, ili je poželjno da ga voze u nešto starijem uzrastu?
– Naš savet bi bio: ukoliko želite da decu povedete na planinu i naučite ih skijanju ili voženju borda, prvo ih naučite klizanju. To bi bio idealan uvod, a i prilika da sami zaključite koliko je primereno da ih sa određenim ciljem vodite na planinu.
Deca sa dovoljno jakim trbušnim zidom i razvijenom dinamičkom ravnotežom – već sa tri godine, a u retkim slučajevima i mlađa – mogu da počnu da uče skijaške sportove. Međutim, kod većine današnje dece, uz navedene preduslove, to je smisleno sa pet ili šest godina.
Na koji način pratite napredak kod dece?
– Publikacije i učešća na mnogim naučnim skupovima, saveti i preporuke eminentnih profesora sporta, kao i veliko i višegodišnje iskustvo u radu sa decom, omogućilo nam je da razvijemo posebnu metodologiju u tom smislu. U toku godišnjeg ciklusa, tri puta vršimo testiranja bazičnih motoričkih sposobnosti i dva puta specifičnih motoričkih sposobnosti. Zatim, dva puta vršimo merenja telesnog rasta i praćenje pravilnog telesnog razvoja u našem centru za sportsko usmeravanje, a potom i procenu usvajanja elemenata tehnike pojedinih sportova.
Na osnovu svih ovih podataka vršimo formiranje grupa i podgrupa, a zatim ostvarujemo i individualni pristup u radu sa decom. Na kraju pohađanja programa savetujemo kojim bi sportom bilo poželjno da se dete bavi – ukoliko pričamo o sportskom uspehu, ili savetujemo koji je sport poželjan – kada je reč o daljem radu na pravilnom telesnom razvoju. Treba naglasiti da je svako od nas – kao individua, poseban, i da ono što važi za većinu, ne mora da važi za svakog. Baš zato mi svakom detetu pristupamo individualno, i ne dajemo univerzalne savete.
Kako se prepoznaje da je dete talentovano za određeni sport?
– Prepoznaje se na osnovu konstitucionalnog tipa, zatim tipa ličnosti deteta, određenih motoričkih testova, sposobnosti i brzine usvajanja tehnike konkretnog sporta, sposobnosti manipulacije sa loptom (kada su u pitanju sportske igre sa loptom), a za neke sportove – poput atletike, utvrđivanje tipa mišićnih vlakana, što spada u invazivne metode. Dobar sportski stručnjak, sa dovoljno velikim iskustvom, to može jednostavno da vidi i prepozna kod deteta, ali takvih je veoma malo. Mora da se shvati da vrhunski sport zahteva velika odricanja i žrtve, a veliko je pitanje da li će neka povreda ili bilo koja druga situacija u životu sprečiti osobu da doživi takmičarsku zrelost i sportski uspeh.
Tekst: Manja Perić Mitić
