Da li je to normalno da mala deca, od 2, 3 godine i starija, vrte svojim malim guzama i bokovima uz stihove koji govore o preljubama, o seksu i razvratu?
Piše: Jelena Kovinčić, Mamino blago
Nedavno nam je u kući bio naš redovan drugar, dete od 10 godina vrlo lepog ponašanja, dobar, lepo vaspitan, vrlo kulturnih i odmerenih roditelja… Što bi rekli “dete na mestu”.
Zadubljen u igru s mojim Igorom, krene on da pevuši:
“mala voli dolare, mala voli evre, penje se na stolove, voli separee…”
Mislila sam da nisam dobro čula, ali me je razuverio za tren:
“Samo daj, daj, daj, daj…
samo lova, samo skupo, samo naj, naj, naj…”
Slušam i ne verujem. Niti onome što čujem da izlazi iz njegovih usta, niti ideji da mu to roditelji slušaju kod kuće. Dođem sebi i pitam ga gde je čuo tu pesmu? I znate šta mi je dete reklo?
U IGRAONICI.
?!?
Gde?
“Pa to mi slušamo na rođendanima.”
!?!
Divno.
Neopisivo krasno.
Pedagoške metode 21.veka, nema šta.
“Jeste mama, bila je i ona pesma “Moja gajba piva i ja”! smeje se i dobacuje moj Igor.
Kod mene prekid filma.
Odlazim na You Tube da ukucam reči da vidim šta se krije iza ovih erotsko-alkoholnih stihova, i vidim milionske preglede. Jasno mi je da su tinejdžeri uglavnom muzički neobrazovani, da je taj neki “pevač” jako popularan, da ga sluša pijana i drogirana srpska omladina, ali ZAR U IGRAONICI? Na dečijem rođendanu?
PA GDE SU TI RODITELJI?
O ČEMU MISLE VASPITAČI I ANIMATORI DOK TO PUŠTAJU DECI?
LEPA MELODIJA, JE L’?
DECA NIŠTA NE KONTAJU?
MOŽDA TO?
UKLJUČI LI IKO OD ODRASLIH MOZAK PRI ORGANIZACIJI ROĐENDANA?
Ili je dovoljno primaći se za pun sto, a deca…”neka se igraju”…
Samo što se u ovoj igri ne igraju deca.
Nego se igramo mi.
I to sa njima.
Na vrlo neozbiljan, nezreo i neodgovoran način.
Sigurna sam da će nekima ovo sve zvučati pretenciozno i preuveličano, ali mala je razlika između “mala voli BMW” i “daj mi vutru, daj mi rizlu, daj mi duvan, dodaj mi upaljač, hoću sad da duvam”. Vrlo mala. Jer je melodija toliko primamljiva i zapamtljiva, da će se bilo kome uvuči u uši za čas. Posebno deci.
Hoću da kažem da malo zlo vodi većem, pa još većem i tako u nedogled.
Ovo jeste trendi pesma i neće naterati moje dete da odmah krene s pivom i duvanjem, ali će mu okrenuti muzički ukus u tom pravcu. To je dovoljno da ono mladalački poveruje u stihove te vrste muzike, da se saživi s njima, i, kako vreme prolazi, automatski želi da tako živi i da se tako ponaša. Da bude u trendu.
Sve i da pokušamo da zanemarimo katastrofalan uticaj ovog smeća na muzički i kulturni stil naše dece, priznajmo sebi iskreno:
Da li je primereno da deca slušaju ovaj šund na dečijim rođendanima u IGRAONICAMA?Da li je to normalno da mala deca, od 2, 3 godine i starija, vrte svojim malim guzama i bokovima uz stihove koji govore o preljubama, o seksu i razvratu?
Da li je to prirodno da se deca oduševljavaju pesmama nepismenih mediokriteta, drogiranih splavara i animir-dama?
Imaju li ti organizatori rođendana iole pedagoškog obraza?
Imaju li igraonice mrvicu društvene odgovornosti?
IMAJU LI RODITELJI UŠI?
IMA LI OVDE NEKO MOZGA?
Pa zašto ga ne koristimo?!?
Zbog baš lepih minića, tetovaža i melodija, je l’?
Ili zato što svi koji su zaduženi za muziku u igraonicama vole turbo-folk-rejv-rege, sponzoruše s mikrofonom, nabildovane raspevane momke s tetovažama?
Biće da je opet to.
Opet, i opet, i opet, i po ko zna koji put opet.
Opet odrasli udovoljavaju sebi, kao u mnogim drugim situacijama, potpuno ne vodeći računa o deci, dečijem svetu i dečijim potrebama.
I, ne pijem više tu vodu da “to se baš sviđa deci”, jer deci će se svideti šta god da im ponudimo. Oni ne mogu i ne znaju da prave izbor dok su tako mali.
MOLIM VAS:
HAJDE DA MI, MAME, OKRENEMO CEO OVAJ CIRKUS U KORIST NAŠE DECE.
Hajde da krenemo od sebe i ponudimo našim klincima ono što zaista JESTE PRIMERENO deci.
Hajde da se raspitamo unapred kakva muzika se sluša u igraonicama, pa tek onda da pustimo decu unutra.
Hajde da zaustavimo već puštenu pesmu i kažemo vaspitačima/animatorima – TO NIJE MUZIKA ZA DECU! Moje dete neće ovde njihati bokovima i padati u trans nad tužnom ljubavnom sudbinom razvratnih aktera muzičkih priča koje nemaju veze s mozgom. A posebno nemaju veze s decom.
Zar ne mislite da je poslednji momenat da
UGASIMO ZAPALJENO MUZIČKO SMEĆE KOJE ŽARI I PALI PO IGRAONICAMA DETINJSTVO I SVEST NAŠE DECE.
Mi to možemo. Vrlo brzo i lako. Samo ako hoćemo. Samo ako se na momenat zamislimo i poverujemo u svoju snagu. Samo ako ne prepustimo svoju decu trovačima raznih vrsta i imena.
Ja ne želim da moje dete proslavlja rođendane drugara uz razne kretene koji misle da je to što su snimili – pesma.
Ne želim ni da tuđa deca budu instrumenti u tuđim rukama, vođeni bilo čijim destrukstivnim idejama.
Koliko god budem mogla – reagovaću. I ovo je jedan od načina.
Kao majka, kao vaspitač i kao odgovorna starija osoba, napraviću play liste pesama za dečije rođendane, one koje smatram primerenim, veselim i zabavnim. Očekujte ih u sledećim postovima.
Šta ćete vi učiniti?
Da li i vama ovo smeta?
Kakva su vaša iskustva?
