Kad su naši roditelji bili mladi, nije bilo neuobičajeno da je brak najvažniji odnos u porodici. Ali, u poslednjih 30 godina roditelji su počeli da tretiraju svoju decu kao centar sveta.
Beki Skuire, majka četvoro dece i pisac otkrila je u čemu je detinjstvo tada bilo bogatije i zdravije nego u današnje vreme. Gledati na svog supružnika kao na prioritet može da bude teško, ali je ključno za zdravu i srećnu porodicu. “Kada me deca prekidaju dok razgovaram sa mužem, kažem im da će morati da sačekaju (osim ako nije jako hitno).
Deca treba da nauče da se sve ne vrti oko njih. Govorili su deci da se igraju igraju napolju: “Većina mojih sećanja iz detinjstva je igranje na otvorenom, u prirodi, koristeći maštu. Moji prijatelji i ja bismo izašli napolje čim smo se vratili kući iz škole. Ušli bismo na večeru, a zatim se vraćali napolje do mraka. Uživala sam gledajući TV, ali uvek smo voleli da budemo napolju”.
Bitno je znati da deci nije potreban sportski teren ili bazen za zabavu napolju. Sve što im treba je njihova mašta. Verovali su svojoj deci: “Siguran sam da se većina nas seća da smo većinu svog slobodnog vremena vozili bicikl s prijateljima kilometrima daleko od kuće, boravili napolju do mraka, a sve to bez znanja roditelja gde smo bili.
To se može nazvati “roditeljstvom slobodnog kruga” ili čak smatrati i opasnim. Ali verovati svojoj deci je veoma bitno kako bi i oni mogli učiti i praktikovati odgovornost”. Nisu forsirali određenja znanja: Pre 1980. godine, glavni fokus u ranim godinama deteta bili su kreativnost i društvene veštine. Deca nisu znala da čitaju kad su krenula u vrtić, a mnoga nisu znala ni abecedu.
Roditelji su decu učili da poštuju druge, da dele i sklapaju prijateljstva. Kulturno gledano, naša deca su primorana da se takmiče u ranoj dobi što povećava, ako ne i uzrokuje, teskobu i stres. Učili su ih pristojnosti: Kada govorim o učenju socijalnih veština, uvek sam u šoku zbog nedostatka manira koji danas vidim kod mnogo dece i tinejdžera.
Suprug i ja smo pre nekoliko godina proveli nedelju dana kuvajući za 300 tinejdžera. Provodili smo ceo dan kuvajući, prali smo posuđe i posluživali hranu na njihove prazne tanjire. Bili smo šokirani zbog količine pohvala: samo dvoje od 300. To je jednostavan primer.
Večerali su kao porodica: Roditelji danas teže žrtvovanju porodične večere u svrhu vanastavne aktivnosti i to je štetno. Deca koja učestvuju u redovnim porodičnim obrocima ređe imaju teskobu i depresiju. Imaju veća akademska postignuća i bolje psihičko zdravlje. Nemojte meriti obroke prema aktivnostima, već raspored aktivnosti prema obrocima.
