Naterati tinejdžera da sedne i uradi domaći nije nimalo lak zadatak, još ako svako veče treba da uči po par sati, imaćete posla sa veoma nezadovoljnim detetom.
Međutim, naučnici sa Univerziteta Ovijedo su došli do otkrića da je optimalno vreme koje dece treba da provedu radeći domaći zadatak, jedan sat dnevno.
Oni su sproveli eksperiment na 7.451 detetu koja u proseku imaju 13 godina tako što su proveravali rezultate njihovih testova iz matematike i na taj način su pronašli vezu između količine domaćih zadataka i dečijih dostignuća.
Ipak, naglasili su da ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je sat učenja dnevno uticao na bolje rezultate na testovima.
Svako dete drugačije uči i treba mu više ili manje vremena da uradi domaći zadatak.
Naučnici su takođe istakli da priroda domaćih zadataka zapravo više ima uticaj na krajnje rezultate, a ne na vreme provedeno u njihovom završavanju.
To znači da jedan sat efektivnog rada znači mnogo više nego par sati neefektivnog završavanja domaćeg zadatka ili učenja.
Među istraživačima postoji dosta neslaganja: neki tvrde da je svrha domaćeg zadatka poboljšanje rezultata na testovima, dok drugi smatraju da se kroz domaće zadatke razvijaju nove sposobnosti.
Realnost je da nastavnici zadaju domaće zadatke u različite svrhe. Tako na primer, domaći iz matematike omogućava vežbanje određenih jednačina i formula dok se kod društvenih nauka on zadaje kako bi se shvatio i istražio na primer određeni aspekt istorije.
