Uticaj interneta na mentalno zdravlje dece ne mora da bude negativan ukoliko se pridržavate nekoliko osnovnih načela, kao što su rana intervencija, zdrav način života, određivanje granica…
Da li sajber maltretiranje, video igre u kojima prevladava nasilje, seksting (kreiranje i slanje poruka i/ili fotografija sa eksplicitnim sadržajima seksualne prirode elektronskim putem) ili objavljivanje pornografskih snimaka na internetu, bez odobrenja osobe koja se na snimcima pojavljuje, štetno utiču na mentalno zdravlje i blagostanje naše dece?
Sve više tinejdžera i dece koristi internet, napredne softvere i programe. Jednima to služi za učenje, igru i zabavu, a drugima u kreativne svrhe, ili kako bi se povezali i komunicirali sa ljudima preko društvenih mreža. Postoji nebrojeno mnogo načina na koji ovakve tehnologije mogu da obogate znanja i iskustva mališana, promovišu njihov zdrav razvoj i omoguće im brz pristup informacijama i novim mogućnostima.
Međutim, iako internet može da popuni praznine u znanju, skrati vreme i pomera granice, on isto tako korisnicima donosi izloženost brojnim rizicima. Neki od tih rizika su pristup neprikladnim sadržajima i nasilju, narušavanje privatnosti, prekomerna upotreba društvenih mreža i zdravstveni problemi. Tako se, uostalom, navodi i u izveštaju Young and Well Cooperative Research Centre iz 2014. godine.
Takođe, sve je teže da se ograniči pristup online svetu jer ljudi sve teže prave razliku između stvarnog i digitalnog života. Ipak, to ne znači da su prava dece prestala da postoje ili da o njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju više niko ne vodi računa.
Povodom 25. godišnjice Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, članovi britanskog parlamenta vodili su debatu i zaključili da uspon digitalne kulture sam po sebi ne predstavlja razlog za zabrinutost, ali da se iza toga krije više stresa i moguća veća izloženost pretnjama, kao što su sajber maltretiranje, problemi sa poremećajem pažnje i depresija, što izaziva zabrinutost, piše Gardijan u jednom od izdanja iz novembra prošle godine.
Potrebno je da se obrati veća pažnja na uticaj interneta na mentalno zdravlje dece i adolescenata, a posebno na upotrebu društvenih mreža i na uticaj sajtova koji podstiču na anoreksičan izgled, samopovređivanje, ili sajtova sa drugim neprikladnim sadržajima – istakli su članovi parlamenta.
Rezultati istraživanja koje je sprovela britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku 1999. i 2004. godine pokazali su da jedno od desetoro dece, uzrasta od 5 do 16 godina, pati od neke vrste mentalnog poremećaja: 5.8% ima poremećaj ponašanja, 3.7% emocionalni poremećaj, dok 1-2% pati od ADHD.
Problem je što su ovi podaci o mentalnom zdravlju dece zastareli, dok su ažurirane, tačne, sveobuhvatne i detaljne informacije ključni element za donošenje odgovarajućih zakona i pravila. One bi garantovale da će oni koji kreiraju zakone i politiku, pružaoci usluga i zdravstveni radnici moći da intervenišu na odgovarajući način.
UNICEF oseća potrebe dece širom sveta, pa je apelovao na vlade, nevladine organizacije i roditelje da obrate pažnju na probleme i okolnosti u vezi sa uticajem interneta, tokom “Digitally Connected”simpozijuma o deci, mladima i pristupa internetu, koji je održan u aprilu 2014. godine. Cilj je bio da se osigura da svi mladi ljudi mogu da iskoriste prednosti digitalnog sveta, dok bi se u isto vreme unapredila njihova prava i zaštitilo njihovo zdravlje i bezbednost.
Ovo su samo neke od smernica koje mogu da pomognu u garantovanju slobodnog i bezbednog pristupa našem digitalnom društvu:
1) Rana intervencija je ključna – Preventivni napori kod kuće i u učionici, bilo kratkoročni ili dugoročni, su neophodni. Usluge drop-in centara, programi podrške, intervencije u školama i saveti o roditeljstvu mogu pozitivno da doprinesu rešavanju ovog pitanja.
2) Zdrav način života – Dosta sna, redovna fizička aktivnost kako unutra, tako i napolju, i zdrava ishrana, trebalo bi da budu u ravnoteži sa digitalnim aktivnostima.
3) Proširite digitalne sadržaje – Idite korak dalje od onoga što su deca uradila ili videla na ekranu, stavite digitalne sadržaje u kontekst njihovog života i učinite ih stvarnim, kako bi deca što pre mogla da razviju kritičko mišljenje o njima.
4) Odredite granice – Upoznajte se sa programima i sadržajima koje vaše dete koristi na internetu, informišite se o njima kako biste znali da ih koristite i kako biste tako mogli da kontrolišete i zaštitite decu kada koriste internet.
5) Podizanje svesti – Porazgovarajte otvoreno sa svojim mališanima i suočite ih sa ovim problemima. Ukoliko znaju da mogu slobodno da iskažu svoje mišljenje i da ih nećete kazniti zbog toga, već da ćete pokušati da ih razumete tako ćete izgraditi konstruktivan odnos pun poverenja i podrške. U isto vreme, deca će razviti sopstveni osećaj odgovornosti. Naravno, ukoliko roditelji i deca imaju bilo kakvu dilemu, uvek mogu da potraže stručnu pomoć.
Koji drugi savet biste dali mladim ljudima koji se suočavaju sa ovakvim problemima i roditeljima u teškim situacijama? Šta pristup internetu znači za vas i vašu porodicu? Na koji način se vi trudite za zaštitite svoju decu?
O AUTORU: MARINE STRAUSS
Pošto potičem iz francusko-kambodžanske porodice, izrazito sam zainteresovana za humanitarne poslove, zaštitu i osnaživanje dece i snažno podržavam misiju Fondacije. Potičem iz Pariza, a u Ujedinjeno Kraljevstvo sam došla kada sam imala sedamnaest godina i imala sam neverovatna iskustva radeći i putujući sa različitim ljudima. Stekla sam diplomu osnovnih akademskih studija iz Međunarodnih odnosa i novinarstva, a trenutno pohađam master iz Studija razvoja na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Verujem da je svet selo i da građanima sutrašnjice treba da damo šansu koju zaslužuju tako što ćemo otvoriti vrata najmlađima, dajući im glasove, deleći znanje i podržavajući jedni druge.
