Počnite da učite svoje dete da vas ne prekida u razgovoru već oko treće godine.
Probajte da naučite dete da, umesto da upada u razgovor odraslih, ako želi nešto da vam kaže, priđe i dodirne vas po ramenu ako sedite, ili po ruci ako stojite, da bi skrenulo pažnju.
KAKO NAUČITI DETE DA NAS NE PREKIDA U RAZGOVORU?
Ovo nije težak zadatak za trogodišnje dete. Vaš zadatak je da odgovorite detetu dodirom, kako bi ono znalo da ste primetili da želi da skrene vašu pažnju i da znate da ono čeka.
Što je dete manje, kraće ga treba pustiti da čeka. Potrudite se da što pre stvorite pauzu u razgovoru i pitate dete šta želi da kaže.
Odrasla osoba sa kojom razgovarate može da sačeka. Ako vam je dete na lep način skrenulo pažnju da želi nešto da kaže, izvinite se sagovorniku i poklonite svoju pažnju detetu. Trudite se da dete zna da vi primećujete da se ono lepo ponaša i nagradite ga tako što ćete brzo reagovati i obratiti mu se.
U slučaju da dete pokušava da skrene vašu pažnju na nepristojan i nepoželjan način, viče, vuče vas za ruku ili garderobu, unosi vam se u lice…, potrudite se da takvo ponašanje odmah sankcionišete, kako bi dete shvatilo da to nije put do cilja.
Ljubaznim i smirenim glasom kažite detetu, da što god je želelo da postigne upadicom, sada mu neće biti dozvoljeno jer je bilo nepristojno.
Ovo je jako važno i koliko god da vas je iznerviralo to što vas dete prekida u razgovoru, morate biti strpljivi i smireni. Nikako ne smete sebi dozvoliti da odreagujete iznervirano i viknete na primer: „Vidiš li ti da razgovaram?“
PROČITAJ: ZAŠTO NAS DETE PREKIDA U RAZGOVORU
Iz takve vaše reakcije dete neće naučiti da logički razmišlja i ne prekida vas, već da je u redu da se reaguje na takav način, iznervirano i vikom.
Dete je sa pune 4 godine sposobno da prihvati pravila i objašnjenje na koji način može prekinuti mamu dok razgovara sa nekim.
Možda vam se ovo čini kao komplikovan i zamoran proces, ali utešno je to što sa odrastanjem, potreba deteta da vas prekida dok pričate, lagano prestaje (mada, budimo iskreni, nikada ne potpuno).
Uvek treba imati na umu da najveći uticaj na dete imaju baš roditelji i iskoristiti to tako što ćete biti dobar primer. Trudite se da ne prekidate svoje sagovornike, naročito ako je taj sagovornik vaše dete. Ako vam se i omakne, obavezno se ispravite: „Izvini što sam te prekinula. Nastavi, molim te.“ Na taj način ćete naučiti dete kako da se ponaša u istoj situaciji.
