Upravo je završena studija na Univerzitetu u Pensilvaniji koja kaže da deca treba da jedu jaja za doručak kako bi bila duže sita.
Pitali su profesorku dr Tanju Kral šta je dobar doručak za rast i razvoj dece, a ona je odgovorila da je to onaj doručak koji uključuje hranu bogatu proteinima kao što su jaja. Proteini su gradivne materije za kosti, mišiće i hrskavicu i pripadaju jednoj od tri grupe namirnica koje nam daju energiju, pored masti i ugljenih hidrata.
Dugo se verovalo da su najbolji doručak za decu žitarice ili hleb sa namazima, ali zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Masačusteru i Emori Univerziteta zaključeno je da doručak bogat proteinina duže drži dečije stomačiće punim i dovodi da je manja količina hrane potrebna za ručak. Primećen je unos manjeg broja kalorija tokom popodnevnih obroka iako ovaj učinak nije prisutan u toku celog dana.
Idealan doručak za decu svih uzrasta je kajgana, tost od celog zrna žitarica, 2-3 kriške sezonskog voća i šolja kiselog mleka ili jogurta. Ovakav doručak smanjuje energetski unos za ručak do 70 kalorija, što je ekvivalntno jednom manjem čokoladnom kolaču. Ovo smanjenje u unosu kalorija za ručak nije primećeno kada su deca imala za doručak žitarice ili sendvič. Iako ovaj broj od 70 kalorija ne zvuči kao broj koji je veliki, ipak treba uzeti u obzir da je jednom prosečnom osmogodišnjaku ili desetogodišnjaku dnevno potrebno izmedju 1600 i 1800 kalorija u dnevnom unosu hrane, a da vrednost od 70 kalorija predstavlja oko 4% dnevnih energetskih potreba deteta.
Ako se svakodnevno prekorači vrednost koja je deci preporučena kao dnevni unos, vremenom može doći do gojaznosti i pojave dijabetesa. Da potvrde svoja zapažanja, 40-oro dece uzrasta 8-10 godina je dolazilo jednom nedeljno tri nedelje uzastopno u Centar za gojaznost i probleme sa ishranom pri Univerzitetu Pensilvanija, kada je dete biralo jedan od tri ponudjena doručka od 350 kalorija, potom se igralo a zatim ručalo u bolnici. Svaki ispitanik je morao da pojede ceo doručak, a ručak su mogli da jedu onoliko koliko su želeli. Odgovarali su na pitanja o apetitu – koliko su gladni i koliko hrane misle da mogu da pojedu sada. Njihovi roditelji su prijavljivali unos hrane kod dece u ostatku dana. Rezultati su objavljeni u časopisu „Eating behaviors“.
Dr Kral navodi da nije bila iznenađena rezultatima da su najduže sita bila deca koja su za doručak jela jaja. Ali je nju iznenadilo saznanje, da iako su ta deca jela manju količinu za ručak od onih koji su imali drugi doručak, oni nisu imali utisak da su sitiji prema anketi. Iako dr Kral navodi da je ova istraživanja potrebno sprovoditi u dužem vremenskom periodu, svakako mogu biti polazna tačka u prevenciji gojaznosti i smanjenja dijabetesa. Zbog porasta broja gojazne dece i nezdrave hrane koje deca jedu, potrebno je vršiti i dalje ispitivanja u cilju smanjenja telesne težine i osećaja sitosti kod dece.
Svakako ovo istraživanje nam govori da deci treba da zamenimo doručak proteinskim obrokom, da se smanji količina unetih ugljenohidrata u toku dana, a da se poveća količina proteina i masti. Sa više svežeg voća i povrća, jajima za doručak i dosta mesa, do pola litra mlečnih proizvoda dnevno, a sa smanjenjem količine brzih ugljenih hidrata iz testa i slatkiša, deci pomažemo da budu duže sita, raspoložena, sa više energije i zdravija kroz budućnost. Jaja su odličan izbor za doručak u proseku oko 4 puta nedeljno.
Priredila: Dr Milena Nikolić, pedijatar
