Ostala bih u krevetu kada sam bila bolesna, umesto da mislim da će se svet srušiti ako tog dana nisam išla na posao.Zapalila bih ružičastu sveću isklesanu u obliku cveta pre nego što bi se istopila za čuvanje.Pričala bih manje, a više slušala.
Pozvala bih prijatelje na večeru, čak i da mi je tepih bio flekav a kauč izbledeo.Jela bih kokice u sobi i mnogo manje brinula zbog prljavštine kada bi neko ušao obuven.Pažljivije bih slušala priče koje je moj otac pričao o svojoj mladosti.Podijelila bih više odgovornosti sa suprugom. Nikada ne bih insistirala da se prozori automobila zatvore letnjim danom, jer mi je kosa bila dobro frizura.Manje bih se smejala i plakala ispred televizije, a više dok bih gledala Život.Sedela bih na travi čak i da mi je odeća nova.Umesto da želim da devet meseci trudnoće prođe, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je čudo koje je raslo u meni moja jedina šansa u životu da pomognem Bogu da učini čudo.Kad bi me deca naglo poljubila, nikada ne bih rekla: „Posle. A sada idi da opereš ruke za večeru“. Češće bih izgovarala „volim te“. Češće i „izvini“.Ali više od svega, da imam drugu priliku, iskoristila bih svaki minut, zaista svaki, živela punim plućima.Prestanite da se brinete o beznačajnim stvarima. Ne pridajte značaj onima koji vas ne vole ili onima koji imaju više. Umesto toga, cenite i negujte odnose koje imate sa onima koji vas vole i žele.
