Roditelji su često u nedoumici kada je u pitanju pravilno nagrađivanje dece. Koliko je previše? Koliko je premalo? Šta je bitnije kvantitet ili kvalitet nagrade?
Iako ne postoji tajna formula, stručnjaci tvrde da je razumevanje gde, kad i kako pohvaliti ili nagraditi, važan alat u odgajanju samopouzdane dece.
KOLIKO TREBA HVALITI DETEKAKO RODITELJI OBIČNO NAGRAĐUJU?
Svi roditelji nagrađuju svoju decu kad su dobra u školi, kada dobro odigraju utakmicu ili naprave impresivan dvorac u pesku, kad urade nešto “izvarendno”, a u većini slučajeva to nešto je zapravo sitnica.
Danas je vaspitavanje sušta suprotnost onom što je nekad bilo, kada su roditelji bili mnogo strožiji i dešava se da roditelji ponekad preteruju sa pohvalama i nagrađivanjem.
Dajući svojoj deci previše pohvala i nagrada, roditelji misle da grade dečije samopouzdanje, dok ustvari čine potpuno suprotno. Nekako roditelji veruju da nagrađivanjem pozitivno utiču na samopouzdanje deteta, ali postavljanje deteta na pijadestal dok je ono još malo može da proizvede usporeni razvoj.
Previše pohvala može učiniti da se dete plaši da rizikuje i proba nove stvari, iz straha da neće ostati na pijadestalu na koji su ga roditelji postavili. Osim toga, konstantno hvaljenje, odnosno nagrađivanje šalje poruku detetu da mora da gleda u svoje roditelje radi validacije i tako ono stalno biva okrenuto njima. Previše pohvala može da ima i suprotan efekat i kad se deci pružaju na neiskren način.
Sa druge strane, nedovoljno pohvala i priznanja mogu biti podjednako štetni. Dete će steći utisak da nije dovoljno dobro, ili da roditeljima nije stalo do njega i kao rezultat toga možda neće videti nikakvu svrhu u trudu i težnji da se dostigne određeni rezultat.
Dakle, koja je to prava doza nagrađivanja? Stručnjaci tvrde da je kvalitet nagrađivanja važniji od kvantiteta. Ako je nagrađivanje iskreno i skoncentrisano na trud, a ne na rezultat, nagradu možete je davati detetu onoliko često koliko i zaslužuje verbalnu pohvalu.
Posebno bi trebalo da prepoznamo kada se dete dodatno potrudi i natera sebe da radi više, ali je najbitnije zapamtiti da nagrađujemo proces, a ne sam rezultat.
Vaš sin možda nije najbolji igrač u košarkaškom timu, ali ako je svakog dana na terenu, trebalo bi da nagradite njegov trud bez obzira da li njegov tim pobeđuje ili gubi.
Nagrađivanje rada, a ne rezultata takođe znači da prepoznajete trud vašeg deteta kad je očistilo baštu, sredilo sobu, napravilo večeru ili završilo domaći iz matematike. Bez obzira na to kakav je scenario, nagrada bi trebalo da se daje za svaki poseban slučaj i proporcionalno uloženom trudu.
EVO NEKOLIKO PRIMERA KOJI DEMONSTRIRAJU KAKO NAGRADA ODGOVARA DOSTIGNUĆU:
- Ako je vaše dete odgovoran učenik koji na primer, ima dobre ocene iz matematike, trebalo bi da prepoznate njegove dobre školske navike, ali ne preterujte sa pohvalama svako veče, kada sedne da uči, ako je to njegova normalna rutina. Dajte nagradu detetu kad uradi nešto posebno što nije njegova svakodnevica.
- Ako vaša ćerka uči da vozi bicikl dve nedelje i nakon toga i uspe, dajte joj nagradu zato nije odustala.
- Kad vaš sin u zabavnom parku isproba neku od stvarno zastrašujućih atrakcija, možete mu reći da je hrabar i avanturističkog duha, ali nemojte ga nagrađivati, jer se on i nije baš namučio. Zapravo se samo zabavljao
Kad vaše dete učini taj poseban napor koji zaslužuje nagradu, svakako ga možete nagraditi onim čime mislite da zaslužuje, ali svi stručnjaci se slažu da to ne bi trebalo da bude novac. Deca bi trebalo da budu samomtivisana, a ako kažete detetu da ćete mu dati 500 dinara ako dobije peticu na kontrolnom, onda je razlog iz kog dete uči novac, a ne pozitivan osećaj uspeha.
Dok davanje novca i nije najpametnija ideja, slavljenje dečijeg uspeha, posvećenog rada i dostignuća se preporučuje. Izlazak na sladoled ili ručak nakon dobijanja knjižice, ili izvođenja školske predstave je dobar način da se proslavi detetovog trud i rad.
Nagrađivanje ima važnu ulogu u izgradnji samopouzdanja, ali postoje neke stvari koje bi trebalo da znate pre nego počnete da aplaudirate svome detetu.
Budite jasni. Umesto da kažete detetu da je dobar košarkaš, recite mu da je lepo bacio loptu i odlično odigrao odbranu. Jasnoća pomaže deci da se poistovete sa svojim posebnim veštinama.
Budite iskreni. Pohvala bi trebalo uvek da bude iskrena. Deca mogu da prepoznaju kad je pohvala neiskrena, a kada to uvide vi gubite kredibilitet. Osim toga, tada postaju nesigurni, jer više ne veruju u vaše pozitivne reči i biva im teško da prepoznaju kad ste stvarno mislili ono što ste rekli, a kad ne.
Ohrabrite nove aktivnosti. Nagradite decu što probaju nove stvari, uče da voze bicikl ili da vezuju pertle i zato što se ne plaše da će pogrešiti.
Ne nagrađujte očigledno. Potrudite se da ne preterate u nagrađivanju: vaše dete je pametno, lepo, nadareno, talentovanu… Roditelji mogu često da budu zaneseni, ali ako dete konstantno sluša hvale, one počinju da zvuče prazno i postaju beznačajne.
Pohvalite dete kad zaista to i mislite. Recite detetu da vidite koliko naporno uči, jer mu to pomaže da uvidi da vi kao roditelj prepoznajete njegov trud. Takođe, to mu daje do znanja da vidite razliku između toga kada se trudi, a kada ne.
Skoncentrišite se na proces. Nagradite dete za trud i naporan rad, a ne za nasleđene talente. Neće sva deca biti sjajni sportisti ili brilijantni učenici, ali deca koja naporno i predano rade imaju poseban talenat, koji će im omogućiti da postignu mnogo toga u životu.
