Ukoliko birate između tenisa, fubala i košarke, razmislite o sportu i plesu kojm ste se i sami u detinjstvu bavili – folkloru.
Tokom igranja na času folklora, svi mišići su aktivni, a deca razvijaju motoriku i centar za ravnotežu preskakanjem štapova i vrtenjem u krug. Posebnu draž malim folklorašima predstavljaju putovanja po svetu, upoznavanje vršnjaka i njihovih kultura.
Tek kad se mali folkloraši nasmeju i odgovore na pitanje njihovog trenera Dušana Anastasova: „Kako ste, deco? Jeste li dobro?“, čas može da počne. Mališani se prvo zagreju uz zvuke harmonike, rastrče po sali Kulturno-umetničkog društva Abrašević iz Beograda i krenu sa vežbama oblikovanja, a nakon toga sa učenjem i vežbanjem pokreta narodnih igara iz Srbije i zemalja u okruženju. Deca najčešće treniraju dva puta po dva sata (jednom uveče i jednom u toku dana), a u zavisnosti od priprema za nastupe – ponekad i tri puta sedmično.
„Kroz igru se razvija opšta motorika, a svako dete koje posle folklora želi da se bavi nekim drugim sportom, ima odličnu osnovu. Pritom, muzika kod dece izaziva emocije i tada se luči hormon sreće, a da ne pominjem socijalizaciju, učenje ponašanja u grupi i podelu obaveza između dečaka i devojčica – ističe Dušan Anastasov, profesor fizičke kulture i umetnički rukovodilac Pionirskog ansambla KUD Abrašević, tek neke od prednosti folklora, dodajući da je i sam počeo da trenira u sedmoj godini.
To je idealan uzrast u kojem bi dete moglo da počne da igra, jer je motorički spremno da sluša i prati trenera. Predznanje nije neophodno, jer se svi koraci uče na probama, dovoljno je da zna iz koje zemlje dolazi i, eventualno, neku našu tradicionalnu pesmu.“
Dušan kaže da decu prvo uči pravilnom stajanju i hodanju, zatim marširanju i pravilnom trčanju, nakon čega se prelazi na učenje koraka, trokoraka i poskoka. Tokom igre, svi mišići su aktivni, jer su deca u pokretu sve vreme, a osim igranja, u sklopu programa su i dečje akrobacije – poput preskakanja štapova, vrtenja u krug i čučnjeva, kada se kod deteta razvija centar za ravnotežu.
Mališani su podeljeni u grupe na osnovu uzrasta i stepena znanja (od pet do sedam i od sedam do dvanaest godina), a na jednoj probi u sali može da bude najviše 50 dečaka i devojčica. Od opreme, za nesmetanu i prijatnu fizičku aktivnost neophodne su pamučne majice i lagane patike (naš sagovornik ne preporučuje moderne patike, koje spuštaju svodove stopala).
Škole folklora
„Imamo dve škole folklora koje pohađaju početnici, a odakle posle određenog vremena prelaze u više, naprednije grupe. Prvi izvođački dečji ansambl u Abraševiću ima veliku tradiciju kada je reč o nastupima i putovanjima, a članovi su bili na svim kontinentima – kaže Dušan i dodaje da su putovanja mališanima najzanimljiviji deo škole folkora, baš kao i poznanstva sa vršnjacima širom sveta.
Znanje uz igru
U Abraševiću decu uče igrama iz cele Srbije, kako bi im približili nacionalnu pripadnost. „Naša zemlja ima mnogo nacionalnosti i regija, tako da obrađujemo muzički i igrački jednu po jednu celinu. Svako dete iz grupe učimo da osim koraka zna da objasni zbog čega se, recimo, u jednom delu Srbije nose šubare, a u drugom šajkače, i slično“, kaže naš sagovornik.
Raduju se svakom odlasku na međunarodne festivale, jer imaju priliku da se upoznaju sa drugim kulturama i tradicijama, da se druže sa drugom decom i steknu prijateljstva za ceo život. I, naravno, da uče ili vežbaju engleski ili neki drugi jezik. Verovali ili ne, ja sam i danas u kontaktu sa momcima i devojkama koje sam upoznao pre 20 i više godina“, seća se Dušan.
„Naši mališani su tradicionalno godinama najbolji u zemlji i na Balkanu. Nažalost, u Srbiji nismo mnogo prisutni na festivalima, jer nema interesovanja za praćenje razvitka dece u sferi folklora, ali smo zato u inostranstvu veoma popularni i uspešni.“
Karakteristike trenera
I, na kraju, zanimalo nas je i ko može da bude trener ili umetnički rukovodilac u folkloru.
„Kao što u sportu ne mora da znači da, ako ste najbolji strelac, imate predispozicije da budete dobar trener, tako je i u folkloru. Pedagoška crta, kultura ponašanja i prepoznavanje dečjih potreba, karakteristike su najboljih trenera folklora. Naravno, neophodno je da trener dobro poznaje ovu oblast i da ima iskustva u izvođenju narodnih igara“, objasnio je Dušan Anastasov.
Tekst: Nenad Blagojević
