On je radio, kako se to u narodu kaže, u „državnoj firmi“, svakog radnog dana po osam sati, u isto vreme. Imao je platu, socijalno i zdravstveno, šefove i kolege. A onda je pre sedam godina sve to ostavio iza sebe i odlučio da ide za svojim snovima.
Slavko Trajković je takozvani „siguran život“ u Srbiji zamenio bavljenjem onim što voli i što ga ispunjava, a to je rad sa decom. Najpre je radio u predškolskoj ustanovi, a od pre četiri godine njegovo zanimanje je – dečji animator i zabavljač. Da nije pogrešio vidi se po tome što deca obožavaju i njega i ostale članove pozorišne trupe „Šašavko i Šašavkova družina“ koju vodi. Od animacija na rođendanima, preko nastupa na raznim manifestacijama do pozorišnih predstava, naš sagovornik prati dečja interesovanja i zavisno od toga pretvara se u Klovna Šašavka, Sportakusa, Supermena, Petra Pana. Ovih dana družina je najaktivnija sa predstavom Zaleđeno kraljevstvo, rađenoj po uzoru na popularni 3D crtać.
Stres koji motiviše.
Ljubav prema deci je presudila kada je Slavko odlučio da promeni posao jer kako kaže „ne mogu da uporedim koliko je veće uživanje raditi sa mališanima nego sa odraslima“. Iako priznaje da i u ovom poslu ima stresa, to je za njega sasvim drugačije.
– Moja porodica to nekad oseti samo zato što sam perfekcionista i želim da sve bude kako treba. Ali, takav stres te samo malo protrese i gura dalje, motiviše te. Onaj sumorni stres koji nam lomi psihu i dušu sam izlečio upravo radeći sa decom. Prethodni posao bio je vrlo ozbiljan i jedan od najstresnijih koji postoje, a sada se bavim nečim što leči čoveka. Iskreno, uživam kada vidim kako i koliko se deca raduju.
Igra je glavni kanal.
Naš sagovornik kaže da u komunikaciji sa decom čovek može da pronađe sebe i da ostvari slobodu kakva nigde ne postoji. Može da razgovara otvoreno i kaže svoje stavove, nema strogih pravila.
– Igra je glavni kanal, njima za učenje, a meni za rad. Sve je opušteno i iskreno i to me drži u ovom poslu. Ovo zvanično jeste posao ali i velika radost i uživanje. Rad sa decom mi je u potpunosti promenio život. I kao čovek sam ranije bio drugačiji, bukvalno.
Pronalaženje sebe.
Slavko se danas priseća kako je doneo odluku da svoj poslovni svet promeni iz korena jer je dugo razmišljao, pre svega iz straha za egzistenciju porodice.
– Vremenom sam, međutim, počeo sam da shvatam da tamo, u kancelariji i na tom poslu to nisam pravi ja, i da treba da pronađem sebe. Ta prekretnica i moja odluka da se bavim nečim drugim, u tom trenutku vrlo neizvesnim i bez izgleda za uspeh, mojoj porodici je donela poteškoće. Trebalo je svi da se priviknemo na novi život. Promenio se i broj i vrsta obaveza, na drugačiji način sam morao da organizujem vreme. Sada, posle četiri godine, imam dosta obaveza, ali sam ja taj koji ih određuje – koliko će ih, kakvih i kada biti. Samo ja sam „gazda“ svog života i vremena, niko drugi mi ništa ne nameće, sve što radim radim zato što to hoću i zato što jednostavno volim da se družim sa decom. Sada imam mnogo više vremena i za svoju porodicu nego u prethodnom periodu, i energije da ga bolje i kvalitetnije koristim. Naravno da postoji neizvesnost i da ne ide sve uvek lagano, ali sada sve zavisi od mene – od čoveka koji je odlučio da se bavi onim što voli.
Motivaciona poruka.
Onima koji nemaju hrabrosti da promene svoj život iako nisu zadovoljni njime čovek koji je to uspeo savetuje:
– Mislim da je najvažnije da se probudite. Presecite jednom. Ne čekajte i ne govorite sebi da ima vremena, izdržaću još malo, možda se nešto promeni, i tome slično. Sve je to samo na prvi pogled dobijanje na vemenu, a u stvari je gubljenje vremena. Što pre presečete, to ćete pre biti srećniji i svoji ljudi.
www.sasavko.com
Zabeležila: Željka Zebić
Veliko HVALA !!!
