Zrenjaninku Marijanu Romanov većina sugrađana, naročito najmlađih, prepoznaće po nadimku „Didi“ ili imenu pod kojim nastupa – „klovnica Didi“.
Sa tim brendom prepoznatljiva je poslednjih petnaestak godina koliko se bavi animacijom i zabavom dece.
Sa uvek nasmejanom i vedrom osobom razgovaramo o njenim počecima i radu, ali i o životnim problemima i borbama koje je dobijala istim tim osmehom. Kao i većini od nas, jedan posao je nedovoljan da se izađe na kraj „od prvog do prvog“, pa je tako ova školovana tekstilna radnica rešila da pokrene i nešto svoje.
U PRVOJ TAČKI GLAVNA ULOGA DIDI I SIN
Prvu „tačku“ izvela je sa starijim sinom vozeći se biciklima kroz grad u kostimima klovnova. Za sugrađane je to bilo nešto novo i neviđeno, ali je taj potez dobio brojne pozitivne reakcije. „Bio je to prvi vetar u leđa“, kaže Marijana.
Vremenom se prvobitna ideja o klovnici, zavisno od dečijih želja, nadograđivala i zamenjivala drugim ulogama poput princeze ili „baba mrazice“, potom raznim muzičkim tačkama, predstavama, kostimima i drugim detaljima.
KARIJERA ANIMATORA NEKOLIKO PUTA PREKIDANA
– Prvo zbog čega sam morala da pauziram bila je operacija tumora štitne žlezde. Životni ritam i stresovi najverovatniji su uzročnici toga. Saznanje o tumoru primila sam bez panike i straha. Jednim zahvatom odstranjena mi je kompletna štitna žlezda, i od tada svakodnevno pijem odgovarajuće lekove. Tek nakon operacije saznala sam da je došlo do zastoja rada srčanog mišića i da sam bukvalno „oživljena“. U takvim trenucima shvatiš koliko je život dragocen i kako se vredi boriti za svaki minut i dan. Vrlo brzo nakon te operacije nastavila sam da radim dva posla, jedan u struci, i ovaj -„klovnovski“, priča Marijana o drami koju je preživela, a na koju se nadovezala i nova.
Prošlo je par godina kada joj je u petom mesecu trudnoće zakazala funkcija levog bubrega. Tada ju je pratio čitav tim lekara, endokrinologa, nefrologa, ginekologa, i ta je borba uspešno okončana. I tokom tog perioda nastavila je da radim oba posla.
-Da neko ne pomisli da sam bila neozbiljna – nisam, ali bilo mi je neprirodno da zbog nekog straha od neizvesnosti prekidam svoj način i ritam života, ističe popularna „klovnica Didi“.
Treću pauzu prouzrokovala je operacija čira na želucu. Mučnine koja je imala pre intervencije, pripisivala je umoru i nespavanju. Na dan operacije, ne znajući da će do nje uopšte, čak je kupila i nove čizme za večernji izlazak, ali je umesto toga, završila u Urgentnom centru. Usledila je teška operacija u kojoj joj je u pet minuta spasen život.
-Nakon četiri dana u šok sobi, sa infuzijom, braunilom i ostalim stvarima koje prate postoperativni tok, našalila sam se sa doktorom, da li su me tako opremljenu pripremili za NASU. Moj osmeh je ostao. On nije ni prošao ni nestao nakon bitaka, operacija i bolesti. Šale i stav oduvek su bili moj način i stil borbe protiv nevolja. Po izlasku iz bolnice ustanovila sam da imam značajan manjak kilograma. To je bilo jedino dobro posle boravka u bolnici, izgledala sam bolje, kaže sa osmehom.
Marijana Romanov – „klovnica Didi“ i danas na isti način i istom energijom uveseljava i najmlađe i starije sugrađane.
Kaže da je prati osećaj da je sve što je do sada proživela bilo s razlogom i da sada ta iskustva
i način na koji se izborila, prenosi onima koji je gledaju i prate.
Štaviše, u okviru svog projekta „Osmeh je lek, nasmeši se“ u kostimu klovnice uspešno animira
hospitalizovanu decu, a samoinicijativno i starije bolesnike da što bolje i brže prebrode terapije.
-Želim da kažem da je osmeh koji sam izmamila mnogim našim sugrađanima ulogom klovnice i drugih likova, na kraju i mene ostavio u životu, oručila nam je majka dva velika dečaka koje je takođe naučila da se osmehom bore protiv svih nevolja u životu.
Foto: facebook/Marijana Romanov
