Med je visoko kalorični, lako svarljivi proizvod koji se istovremeno upotrebljava i kao hrana i kao lek. Obezbjeđuje energiju jer sadrži 75-85 % fruktoze i glukoze.
Zbog svog specifičnog sastava, med ima izuzetan značaj u ishrani. Osim zbog svoje hranljive i dijetetske vrednosti, med je poznat i kao lekovito sredstvo.
Postoji više vrsta meda, a njihov kvalitet zavisi od lokacije sa koje potiče, klimatskih uslova, vrste medonosnih biljaka, rase pčela, sezone i načina proizvodnje sl. Najkvalitetniji med je iz ekološki zdravih područja veće nadmorske visine sa većim brojem različitih biljnih vrsta.
Med je pravi arsenal, sadrži kompleksnu mešavinu ugljenih hidrata, uglavnom glukoze i fruktoze, mineralne materije, vitamine, enzime, organske kiseline, fenolna jedinjenja i sl.
U medu se vrši biosinteza veoma složenih supstanci (ugljovodonici, organske kiselinei njihove soli, azotna jedinjenja, aminokiseline, belančevine, amidi, amini, minerali, vitamini, hormoni, fermenti, enzimi, fenolne materije i dr ), koje izvanredno deluju na ljudski organizam. Naime, dokazano je da med pomaže u lečenju opekotina, rana, gastroenteritisa. Smatra se, takođe, da med ima imunološko, antibakterijsko, neurotonično, kardiotonično i detoksično dejstvo.
Sa uvođenjem meda u dečiju ishranu treba postupati vrlo oprezno. Pedijatri prepručuju da to bude tek kada beba napuni godinu dana.
Razlozi za to su prvenstveno nezreo digestivni trakt odojčeta i mogućnost alergijske reakcije na med. Med se uvodi postepeno kao i sve druge namirnice, počinje se sa jako malom količinom i sačeka se par dana odgovor organizma. Ako ne postoje alergiske reakcije (osip, dijareja, opstrukcija disajnih puteva), količina se povećava malo po malo.
Med u dečijoj ishraniTakođe je značajno to što se u oko 10-15% uzoraka meda može naći spora botulizma. Botulizam je teško oboljenje, izazvano toksinom koji luči bacil Clostridium botulinum, i jedan je od najjačih otrova na svetu. Nezrela bebina creva, za razliku od odraslih, ne sadrže dovoljan broj korisnih bakterija, niti dovoljnu kiselost, da bi organizam mogao da se suprostavi maloj količini spora i toksina botulizma, dok je to kod odraslih drugačije.
Pošto se med uglavnom konzumira sirov, mogućnost kontaminacije je velika. Čak i proizvodi koji su termički obrađeni, nose mogućnost kontaminacije, jer sporu i toksine nije moguće uništiti kuvanjem u kućnim uslovima, već samo na visokim temperaturama i pod pritiskom.
