VAŽNE STVARI

Sin: Tata, mogu li da te pitam nešto?
Otac: Naravno. Šta je bilo?
Sin: Tata, koliko zarađuješ na sat?
Otac: To se tebe ne tiče. Zašto pitaš?
Sin: Samo hoću da znam. Molim te reci mi koliko zarađuješ na sat?
Otac: Ako baš moraš da znaš, 200 din.
Sin: Aha…
Sin: Tata možeš li da mi pozajmiš 100 din?

Otac je pobesneo.

Otac: Ako je jedini razlog zašto mi tražiš novac to što bi hteo da kupiš neku glupu igračku ili uradiš neku drugu koještariju, momentalno da si se spakovao u krevet! Ubijam se od rada da bih zaradio za sve nas, a ti samo misliš o sebi i svojim prohtevima!

Dečak je pokunjen otišao u sobu i zatvorio vrata.
Otac je seo za sto i bivao sve besniji zbog pitanja koja mu je dečak postavio. Kako se usuđuje da pita takve stvari? Nakon sat vremena, otac se smirio i razmislio malo o svemu: ‘Možda mu je nešto zaista bilo potrebno, pa mi je zato tražio 100 din. Uostalom, retko kada mi traži novac.’ Otac je potom otišao u sinovljevu sobu.

Otac: Spavaš li, sine?
Sin: Ne tata, budan sam.
Otac: Razmišljam nešto…možda sam bio previše grub. Danas mi je bilo naporno na poslu pa sam se istresao na tebi. Evo ti onih 100 din koje si tražio.

Dečak se nasmejao i razdragano rekao: ‘Hvala ti tata!’ Potom je uzeo zgužvane novčanice, koje su bile pod jastukom. Otac je primetio da on već ima nešto novca, pa je opet krenuo da se ljuti. Dečak je polako prebrojao novac, i potom pogledao oca:

Otac: Šta će ti još para, ako već imaš toliko koliko si tražio?

Sin: Nisam imao dovoljno, ali sad imam…Tata, imam sad 200 din! Mogu li da kupim 1 sat tvog vremena? Molim te dođi sutra ranije s posla, da bismo svi večerali zajedno!

Otac se osećao slomljenim. Zagrlio je svog sina i molio ga da mu oprosti.
————-
Samo kratak podsetnik svima nama koji mnogo radimo u životu. Ne smemo da dozvolimo da vreme prođe, a da ga ne provedemo sa ljudima koji su nam zaista važni u životu i koje volimo. Sledeći put se prisetite da provedete 200 din svog vremena sa osobama koje volite! Jednog dana kada umremo, kompanija za koju radimo će nas zameniti u roku od par dana. Ali porodica i prijatelji koji ostanu osećaće gubitak do kraja života.

AKO VAM SE OVO SVIĐA, PODELITE SA OSOBAMA DO KOJIH VAM JE STALO.

Pozovite ODMAH